EN

Lovefest specijal

Moj prvi Lovefest desio se 2013. kada sam takođe i prvi put bila u Vrnjačkoj Banji. Tadašnja festivalska lokacija bila je u okviru zidina starog amfiteatra i kao i svaka takva lokacija, bila je prelepa I dovoljna za tadašnje kapacitete. Sećam se da je ceo gradić vrveo od pozitivne energije mladih i da, jer je tadašnja postavka festivala, osim noćnog, muzičkog dela sadržala i veliki broj dnevnih aktivacija tj. kako su ih tada nazivali, zonama. U okviru zona mogao si da gledaš filmove zavaljen u lejzi begu dok projekcija ide na projektoru, na foto zoni bile su izložene fotografije mladih autora izabrane konkursom, sport zona gde se igrao basket… Moj prvi utisak kojeg se i sada sećam bio je lep i topao zbog celokupne postavke festivala i celog tima iza njega jer se videlo koliko se trude da sve bude kako treba i da se svi osete prijatno, dobrodošlo i opušteno.

Posle toga ono što imam u glavi je da je Lovefest svake godine rastao i to nekim više nego solidnim tempom. Na novu lokaciju, ovu na kojoj se I sada nalazi, festival se prebacio 2014. i od tada tim dobija na većoj slobodi prikazivanja svoje kreativnosti i snalažljivosti. Ono što mogu da primetim, kao klaber koji dosta putuje po stranim žurkama i festivalima, Lovefest-ovci veoma prate svetske trendove u smislu scenografije bina. Za ove četiri godine već su nas naučili da sa punim pravom možemo i ove godine bahato da očekujemo novi izgled bine, rakete, vatre i ostala veličanstvena ludila 🙂 O lineup-u FIRE bine neću mnogo da pametujem, svi znamo da na njoj slušamo najaktuelnija imena svetske elektronske muzičke scene. O zvuku takođe neću da pametujem, jer, ovde pričam o festivalu koji rame uz rame staje uz sve svetske, tako da zvuk mora da bude besprekoran.

 

 

Ono što bih izdvojila su dve stvari koje, kada pomislim na Lovefest, dele prvo mesto moje najveće impresije:

Prva stvar je muzička edukacija mladih klabera, odnosno u isto vreme, ispunjenje želja i snova, iskusnijih klabera. Da budem jasnija, pod ovim mislim na ENERGY stejdž. Od svog nastanka ovaj stejdž je nešto što je dobrim delom otvorilo vrata zvuku koji se neguje u krugovima pravih sluhista, uživalaca kvalitetnog i iskusnog andergraund zvuka. U okviru ove 4 godine ovom binom prodefilovaovao je stvarno veliki broj najpoštovanijih i globalno priznatih imena, uvrštenih u one, čiji se muzički ukus nikada ne dovodi u pitanje. Najveći broj njih nemamo gde ni da čujemo jer oni ne spadaju u hajp imena koja prate aktuelni klaberi isključivo su deo lineup-a baš andergraund festivala. Iz tog razloga, prva polovina mog velikog respect-a ide za bukinge ENERGY stejdža. Jedina zamerka ovom stejdžu je bila ta što je prve dve godine bio postavljen uz FIRE binu čija ga je jačina zvuka na moment gušila, ali sve se to, na sreću svih nas rešilo i ENERGY sada ima svoju odvojenu lokaciju J Verujem da se dosta vas našlo u situaciji gde ste spontano šetajući svratili na ovaj stejdž i tamo zakucali do kraja večeri tj. dočekali jutro I onda danima prepričavali taj neočekivani doživljaj. Iz tog razloga, jače sto umem da kažem: ”Idemo na ENERGY da plaknemo uši i dušu” 🙂

Druga stvar koja deli prvo mesto uz edukativni Energy, koji nam svima širi vidike je “guts” odnosno hrabrost Lovefest tima u donošenju odluka za koje nikada ne mogu da budu sigurni kako će na kraju proći. U sklopu toga mislim na sledeće moment koji su stvarno bila pitanje, ili će profitirati ili će pući, što ni malo nije svejedno kada se radi o vlasništvu i organizaciji jednog ovakvog festivala.

Dakle, zaključno sa 2015. najveća imena lineup-a bila su izmešana, malo andergraund malo komerc, pa se na plakatu uz AME, Huan Atkins-a nalazio i Fedde Le Grand. 2016. ze godina kada su Lovefest-ovci stisli zube i odjavili komerc, na iskrenu sreću svih nas, poštovalaca underground zvuka 🙂

***Želim da vam razjasnim zašto je taj potez bio vrlo kritičan. I sami znate da najveći festivala sveta, odnosno svi oni koji imaju tendenciju da se godinama šire do neviđeno velikih razmera, gaje taj deo komerc imena kao deo nosilaca festivalskog lineup-a jer hteli mi to ili ne, upravo ta imena prodaju najveći broj karata.***

Dakle, ovakva odluka bila je dobra iz razloga što su se naši klaberi baš u tom negde periodu većinom prešaltali na techno zvuk i ovim činom festival ljubavi dobio je još veći broj obožavalaca i vatrenih navijača.

Sledeći stisak zuba Lovefest tima desio se baš ove godine kada je Live bina hrabro zamenjena novom, odnosno još jednom binom elektronske muzike. Khm, Khm…! Što implicira na to da je Lovefest od ove godine zvanično festival koji iskljčivo gaji underground elektonsku muziku. (Znam da će neki reći da su poneka od imena najavljenih headliner-a sada već komerc, ali gledajući po svetskim parametrima i standardima, sve se ovo i dalje kategorizuje kao Underground Dance Music). Ponovo ću napomenuti da sada znamo da je ovo bila win win odluka za organizatore I za nas klabere, ali sigurno nije bilo tek tako lako preseći I reći ĆAO svima koji nisu u fazonu elektronske muzike.

Pošto sam se već dosta raspisala, ovde ću se u ovom mom blog izdanju zaustaviti jer, prvo ne želim da vas udavim kilometarskim tekstovima i drugo, imamo dosta vremena da se družimo do kraja avgusta 🙂

Kao zaključak bih rekla moje viđenje najjačih strana Lovefest tima zbog kojih se i izdvajaju od velikog broja timova koji se bave organizacijom događaja ili festivala na našoj sceni,a to je da se Lovefest-ovci kako god bilo, drže zajedno. Njih 4-oro za sve ove godine sigurno je prošlo od velikog broja prelepih stvari, do ko zna kakvih brodoloma i psihičkih pucanja, ali su i dalje tu, drže se u zajedničkom cilju i konstantnom napredovanju. Po mom mišljenju, ovo je najbitnija stvar jer se to dalje oslikava na celu organizaciu I ljude koji rade za njih, trudeći se da zadrže vredne i kvalitetne ljude uz sebe kao deo konstantne postavke. U tome je, verujte mi poenta priče, znate da sam mnogo prošla i za ovih 17 godina radila u raznim organizacijama i timovima i to je suština, ako ti imaš dobar tim koji se drži, vredno radi, odgovoran je prema sebi i ostalim kolegama i zajedničkim snagama svi rade za viši cilj, tu nema greške, svaki brend samo će da napreduje, kao u ovom slučaju, slučaju njihovog i našeg, Lovefest-a 🙂